Ђурђевдан - како се обележава једна од најчешћих слава?

Поштовање обичаја, традиције, рано устајање и одлазак у цркву, паљење свећа за здравље и бољитак. Мештани Шапраначког рида у Врању окупљају се на Ђурђевдан, заједно славе, секу колач.

"Залазимо око цркве 3 пута, по неком обичају са литијама и крстом, и иконом Светог Ђорђа. А када то завршимо долазимо овде", објашњава Зоран Младеновић, из насеља Шапраначки рид у Врању.

"Наш народ је, то су биле заветне литије, да тако кажем, када су излазили и захваљивали се одређеном светитељу коме су се посветили тај дан и то место. Захваљивали су се и молили за то што им је пружио у току претходне године", каже свештеник Дејан Шкарић.

Сећају се како се раније прослављао Ђурђевдан, труде се да обичаје не забораве.

"Овде је била житница све, значи кућа ниједна није била и другачије је било из разлога, јер нисмо смели литије улицама да идемо. То је било такво време, па смо преко реке кроз гробље долазили овде са дедовима, очевима и сви славили ту", сећа се Душко Младеновић, из насеља Шапраначки рид у Врању.

Домаћице припремају разноврсну храну, овогодишња трпеза је посна.

"На првом месту риба, онда пасуљ, кифла, хлебови, све што се меси, погача. Онда купус, краставац, парадајз, све посно, кромпир", набраја домаћица славе Весна Јанковић.

Са Светим Георгијем долази лепо време, сматра се границом између зиме и лета.

"У то време спроводе различити обичаји који имају за циљ и заштиту стоке и заштиту усева, али исто тако и заштиту људи и њихову добробит па су једни од тих и обичаји везани за љубавну магију", наводи Ана Чугуровић, етнолог.

И Роми прослављају Ђурђевдан, уз бројне обичаје. За њих је то један од најрадоснијих празника, зову га и Дан пролећа.

"Чула сам од стари људи, кад се венац стави на главу то за момци, да се заљуби још више омладина, каже Љиљана Зенуни, из насеља Горња чаршија у Врању.

У врањском крају плету се венчићи, уносе у кућу, за Јадар је карактеристично прављење лескових крстића и стављање у дворишта, на капије и бунаре.