Ко је у већем ризику да буде гојазан – мушкарци или жене

Према подацима светске здравствене организације у свету ће до 2025. године бити више од милијарду гојазних. У Европи више од 60 одсто одраслих има прекомерну телесну масу, а пораст броја гојазих бележи се и код нас.

Према броју гојазних наша земља се налази отприлике на средини у односу на остале европске државе, а већи ризик за појаву гојазности имају мушкарци.

"Сваки пети становник Србије је гојазан, нешто више мушкарци у односу на жене. Негде 44 посто становништва мушког пола је предгојазно док је отприлике 21 посто жена предгојазно. Што се тиче деце, негде 20 посто деце има проблем са прекомерном телесном масом", каже проф. др Маја Николић, са Института за јавно здравље Ниш

Узроци гојазности су бројни – исхрана са пуно масти и шећера, недовољно кретања, а важан фактор је и стрес. Док једни кад су под стресом немају апетит, за друге је типично такозвано преједање на нервној бази а све креће практично од рођења.

"Мајка није препознала на адекватан начин дететове потребе, детету је задовољавала све потребе кроз храну и онда је дете касније кад је порасло сваки пут кад се нађе у неком проблему оно ће покушати проблем да реши храном", објашњава психолог Миодраг Ђорђевић.

Као и за друге болест и код гојазности је превенција најбољи лек. Тако деца до две године не треба да уносе додати шећер, на столу увек треба да буде што више воће и поврћа, али их не треба терати да једу велике количине хране.

"Они знају тачно у моменту колико, не треба потенцирати, треба пратити само стање детета. Дете просто зна у ком моменту му је потребан следећи оброк", сматра педијатар др Весна Ташковић Милошевић.

На то хоћемо ли бити гојазни утиче и генетика, али далеко мање него начин живота. Гојазност је хронична болест са последицама првенствено по кардиоваскуларни систем, а посебно су опасне наслаге око стомака.

А прву помоћ можемо да пружимо сами себи ако већ данас у распоред убацимо пола сата до сат шетње сваког дана.