Обнова неготинског виногорја

Последњих година у Неготинској крајини удвостручена је површина винограда. Држава и локална управа субвенцијама подстичу подизање младих засада, па се у неготиском крају поново производе вина која су некад награђивана на међународним сајмовима.

Технолог по струци, Неготинац, са четворо деце и супругом која је хемичар, вратио се Владимир Фрунзуреловић после студија у родно место, засадио младе винограде на шест хектара и потпуно опремио винарију у којој производи око 50 хиљада литара вина годишње. Поред стандардног, производи и специјално дезертно вино, које се помиње у записима Вука Караџића као "Пеленаш".

"Додавали су разне врсте биља и самим тим вино је могло дуже да траје током зиме, заслађивали га медом, винским дестилатом. У неким записима нашли смо да је то вино Хајдук Вељко са Вуком Карџићем пио", објашњава Владимир Фрунзуреловић винар из Неготина.

Само десетак километара даље у селу Милошево, породица Станчић обрађује своју плантажу купина. Једини су у овом делу Србије који су регистровали винарију воћног вина, а сада граде и дегустациону салу за госте.

"Планирамо да кад људи дођу да пробају наше вино да виде ко смо, шта смо, како то радимо и да се увере у квалитет вина које купују", наводи Горан Станчић, винар из села Мирово.

Охрабрује слика да се обнављају виногради у Неготинској крајини. Углавном су то старе аутохтоне сорте.

О томе Драган Радосављевић, општински већник за пољопривреду каже: "Имамо квалитетна вина јер се враћају старе аутохтоне сорте, већ чувене црне тамјанике, зачинка и од тих сорти праве се изузетна вина која сваке године освајају прве награде."

Аграрни буџет општине Неготин је око двадесет милиона динара, а добар део новца издваја се за субвенционисање младих засада. Вински туризам и угоститељство поново заузимају важно место у економском напретку овог краја, као што је то био случај пре једног века када је вино из Неготина ишло бродовима у Француску и продавало се за дукате.