"Успомене на Црвену заставу" - комад о чувеној фабрици у крагујевачком театру

У Књажевско-српском театру у Крагујевцу изведена је представа "Успомене на Црвену заставу". Трећој премијери у овој сезони у најстаријем српском позоришту, ауторски печат даје канадско-српски двојац - писац Милован Мрачевић и редитељ Александра Лукач. У представи заснованој на истраживању једног времена, сведочења нас враћају у благодети социјализма - златне дане крагујевачке фабрике.

Успомене на Црвену заставу, парадигима једног времена, кроз које се преплићу социјалистичка идеологија Едварда Кардеља, првомајске честитке Милке Планинц, радничко самоуправљање, "југо-Америка". Успон и суноврат радничке класе и "црвеног Крагујевца" са распадом Југославије и некадашњег гиганта.

"Ова представа је пуна носталгје неке, и на неки начин представа која не прашта ни ту прошлост ни ту садашњост .Тако да је мени то било интересантно, играти се са тим временским оквирима, сударати их кроз свест нашег главног јунака", каже редитељ Александар Лукач.

"Ја играм доктора Николића, то је један савремени Менгеле, који спроводи експеримент за своју личну корист, а можда и за корист медицине, над дементним пацијентом Јованом Петровићем", наводи Чедомир Штајн глумац Књажевско српског театра у Крагујевцу.

Некадашњи директор у великој фабрици аутомобила, ментално заробљен у 1985. години. Кроз виртуелни прозор гледа 35.000 радника, који су свакодневно пролазили кроз капије Црвене заставе. Пројекат „југо-Америка" је цео његов живот, који се после тога распада.

"Стао је живот за целе три генерације. И сад једино нове генерације не знају шта је било тада и ова представа мало помаже да имају и да да стекну утисак шта је то било тад", објашњава Миодраг Пејковић, глумац Књажевско српског театра у Крагујевцу.

"Кад је самоуправљање било укинуто, кад је Југославија се распала,то је било, као да је читава једна цивилизација нестала. Јер самоуправљање је исто било, неки вид, ја бих то назвао, секуларна религија", наводи Милован Мрачевић, аутор текста.

У тој религији остао је главни глумац. Она је једини оквир у којем постоји и живи. Остало је ћутање. Непристајање, заборав, паучина деменције. "Слатке лажи", заблуде, снови о једнакости, реалност или лажно благостање - свако ће пронаћи део за себе.