Ко је био Милета Јакшић и зашто је остао у стричевој сенци

Родоначелник српског романтизма Ђура Јакшић није једини из своје породице задужио историју српске културе. Његов синовац Милета Јакшић такође из Српске Црње сматра се претечом модерне српске лирике. Матица српска и општина Нова Црња су прикупили грађу за књигу којом се обновило сећање на овог значајног уметника.

Непосредно уз родну кућу Ђуре Јакшића у Срспкој Црњи је и кућа где је рођен његов синовац Милета Јакшић. Стварао је на крају 19. и почетком 20. века, донео на ове просторе модерну лирику и неоправдано био у стричевој сенци.

"Милета Јакшић је био и песник и приповедач и драмски писац, који је ушао у књижевност носећи терет великог имена. Ми откривамо тананог лиричара, весника модерне српске поезије, песника на кога су се многи значајни песници касније угледали", каже Зорица Хаџић са Филозофског факултета у Новом Саду.

О Милети Јакшићу књигу под називом "Парохијски дневник" са најзначајнијим песмама, рукописима, есејима, записима и беседама приредили су Зорица Хаџић и Срђан Миљковић.

"У књизи се налазе делови његовог стваралаштва из рукописне заоставштине. Налазе се такође јако интересантни текстови који говоре о самом историјату Српске Црње као једна врста прилога за историју свакодневице", наводи Срђан Миљковић припређивач књиге.

Матица српска је потписала протокол о сарадњи са општином Нова Црња, на основу чега је настала ова књига.

"Ова књига има задатак да обнови сећање на њега, који јесте заборављен делимично у српској култури, али још више у јавности и свести", каже Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

Милета Јакшић се родио 1869. Завршио је велику српску православну гимназију у Новом Саду, био свештеник у родном селу. Прву књигу песама штампао је 1899. Након напуштања свештеничке службе радио је у Матици српској, Министарству социјалне политике и Академији наука, а преминуо 1935. у Београду.