Обележена 78. годишњица депортације новосадских Јевреја

Мирко Штарк, председник јеврејске општине Нови Сад, подсетио је на 1.900 Јевреја жртава, углавном жена, деце и старијих људи. Међу њима су били и његови бака и дека који су из Синагоге, 26. априла 1944. године, одведени у срмт.

Смрти се спасило свега три стотине Јевреја, међу њима и Павле Катић, најстарији преживели логораш, који је као политички заробљеник одведен у злогласни Дахау.

Павле Катић се сећа: "Сви који су били снажни, живели су мало дуже. Они који су били слабашни, они су за кратко време постали тзв. инвалиди, који су после враћани у логоре за уништавање и ликвидирање."

Исцрпљен од мукотрпног рада у фабрици, у јануару 1945. враћен је у логор, тачније у бараку поред крематоријума.

"Крематоријум у то време више није могао да прихвати толике жртве које је требало спаљивати, па су предодређене жртве слали у друге логоре у којима је такође било активних крематоријума који су радили," наводи Павле Катић.

Срећом, пре него што је стигао његов ред, логор је ослобођен. Међутим, смрт у логорима није успело да избегне 3.000 новосадских Јевреја, међу којима су многи одведени управо из Синагоге.

Петар Ђурђев, директор историјског архива Новог Сада, подсећа: "Прва станица на пут без повратка за наше суграђане, прва је била тај тополски млин у самој Суботици. После Суботице, протерани су за Бају, из Баје даље су кренули ка нацистичким логороима смрти. И просто је невероватно да на крају рата, када је већ стигла слобода у наш град, да се догодио један овакав незамислив злочин који је довео јеврејску заједницу у Новом Саду на ивицу биолошког опстанка".

Након комеморације, представници Јеврејске општине и града положили су венце на спомен-плочу испред Синагоге.