Екстремни спорт као рецепт за живот

"Ништа у животу није случајно, па ни мени се тај ултра трејл није десио случајно. Ја сам се претходних година се бавила некаквим врло озбиљним и одговорним пословима, где ми је одговорност свакога дана дизала притисак до 200. Једног дана просто сам се разболела, отишла код лекара и он ми је рекао - имаш две могућности или да обујеш патике и посветиш се некаквом кардиопрограму или просто да ти закажем психијатра," сећа се Јадранка.

Други пут је истрчала "100 миља Истре", ове године са много бољим резултатом, а савладала је, у најкраћем, 168 километара, 7000 метара узбрдо, толико и низбрдро и успон на Учку, највиши врх Истре.

Јадранка каже да увек има непредвиђених околности. "Ове године нисам могла да рачунам на олујно невреме, на снег, на град, на то да 4 пута морам да газим реку. То вам ништа не представља јер сте успели да се прилагодите свему томе, да прихватите да је то просто тако у природи и да идете даље. Дакле, тај психолошки моменат заврши трку, а не физички," објашњава ултра трејл маратонка. Подсећа да за ултра трејл услови постоје и код нас, али да су потребна озбиљна улагања и организација.

" Ми можемо да направимо краћу трку која креће из Нишке бање, гребеном Суве планине, па све до Љуберађе тамо, то је трка од 50 и нешто километара. Она већ сама, у старту има нешто што је чини екстремном, а то је да нема воде. Кад тако некоме задате задатак и кажете му- па, имате једну екстремну трку, знате колико има "лудака" као што сам ја?!И много "луђих" од мене, не само у иностранству него и у нашој земљи," каже Јадранка.

Позитивна „лудост" ће, нада се, да је одведе на 280 километара дугу трку у Доломитима и ходочасничко путовање у Шпанији. у дужини од 800 километара.