Каква је улога научника Михајла Пупина у стварању данашњих граница Србије

Пре 110 година у борбама за независност Србије, у Балканским и Првом светском рату, велики број ратника чинили су добровољци. Њихово организовање и слање помоћи из иностранства организовали су наши најумнији и најпознатији сународници. Улога Михајла Пупина везана је и за данашње границе Србије.

Прослављени научник Михајло Пупин је 1912. у Сједињеним Америчким Државама, у време Балканских ратова, покренуо низ акција у корист Србије и Црне Горе, посебно у задобијању симпатија јавног мњења и слању помоћи. Његовим лобирањем међу утицајним политичарима и индустријалцима, писањем и објављивањем новинских чланака и држањем предавања, пријавило се из САД-а око осам хиљада добровољаца, упућено је 60 хиљада долара, од чега је Пупин приложио 10.000 долара.

Све су ово занимљивости са изложбе "Српски добровољци из САД - допринос Пупина и Вудро Вилсона у мобилизацији" представљеној у зрењанинском музеју.

"Међутим, није само допринос Пупинов био у томе што је окупљао добровољце. На Версајској мировној конференцији захваљујући угледу који је већ тада уживао као светски признати научник, захваљујући свом познантству са Вилсоном, заправо је допринео да, оно што је значајно за нас, Банат припадне Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца", каже Владислава Игњатов, кустоскиња Народног музеја Зрењанин.

На 20 паноа приказане су фотографије, документи и атрефакти о овим бурним догађајима са почетка двадесетог века.

"Ми смо издали око 80 књига на тему Балканских ратова и Првог светског рата и на тај начин попунили велику рупу која је била у националној историји, јер тај период је јако мало обрађиван, до уназад двадестак година", наводи Борислав Новаковић из Удружења ратних добровољаца 1912-1918.

Занимљивост је да се велики број добровољаца из САД-а одлучио да пресели своје породице и настави живот у Србији. Аграрном реформом и доделом земље ратницима, добровољцима и колонистима само у Банату основано је 35 села.