Лесковачки повртари задовољни почетком сезоне

Под пластеницима у Јабланичком округу је око две хиљаде хектара. Од тога се на 400 хектара узгајају краставци. Берба краставца почела је пре десетак дана. Потражња је велика, а произвођачи су за сада задовољни ценом.

Мића Марјановић из Турековца код Лесковца један је од највећих произвођача раног поврћа у Јужном поморављу. Има преко 50 пластеника.

Бербу краставца почео је пре десетак дана. Пластенике загрева сваке вечери и за сезону потроши 400 кубика дрва и 30 тона угља. Квалитетом је ове године задовољан, а потражња за краставцем на почетку сезоне је велика. Да би могао да одговори свим обавезама купаца ангажује и сезонске раднике.

"Од 300 до 500 килограма имамо по пластенику. Није још цена како би требала да буде колика је цена коштања, али надамо се биће боље", каже Мића Марјановић из Турековца.

У породици Стојановић пластеничком производњом се баве три генерације. Они нешто млађи су у пластеницима, а седамдесетседмогодишњи Божидар још увек вози трактор. Цена и краставца и кромпира је за сада како кажу задовољавајућа.

"Око 80 динара су ове наше, а увозне 60. Квалитет је неупоредиво бољи", сматра Србољуб Стојановић из села Прибој, а Божидар Јовић из истог села додаје: "Садимо кромпир, кад завршимо кромпир вадимо овај млад, а онда наставимо да садимо паприку од понедељка."

Тржиште у Србији, како истичу произвођачи, преплављено је краставцем из Албаније. Они се не плаше конкуренције, јер је наш много квалитетнији, али у маркетима би морао да буде адекватно обележен. Потражња за нашим поврћем у региону и шире је велика.

"Имамо зелену салату која је већ при крају бербе значи фебруар, март, април и све је отишло у извоз за Румунију и Пољску, а ситуација у Европи није значајно утицала на наше пољопривредне произвођаче из Јабланичког округа", каже Далибор Цветановић, директор ПССС Лесковац.

Како се не би поновила ситуација из прошле године када су повртари због ниске цене бесплатно делили парадајз у лесковачкој зеленој зони за неколико месеци почеће изградња дистрибутивног центра у којој ће произвођачи моћи да складиште своје производе. Вредност ове инвестције коју подржава град и ресорно министарство је 100 милиона динара.