Стогодишњи Стојан из Пожеге тек недавно одложио обућарски алат

Обућар Стојан у Пожеги као добар занатлија био је познат и изван те чаршије, па је имао муштерије и из суседних градова. Алат је потпуно одложио пре деценије, када је имао деведесет година.

Обућарским занатом бавио се и након пензионисања. И док је одложио алат, остао је доследан Политици, листу чији је редовни читалац седам деценија, колико је поправљао и обућу. Стојан Брајковић ментално здравље вежба и гледањем Слагалице и решавањем укрштеница. Увек се клонио невоља.

„Важно је да радиш добро и да ти нико не смета, да имаш времена и за разоноду и да се упослиш. Не мислиш на неке петљавине. Тако то да си сталожан, ништа се не мешаш ни у шта и тако се преживљавало", каже Стојан Брајковић, из Пожеге.

Бавио се занатом и да децу изведе на прави пут. Алат је слагао под конац, али тежио реду у свему.

„Није био строг. Према деци је увек био пажљив, али што се тиче посла и живота јесте. Јесте у томе је био прецизан, мора бити све како он хоће и како налаже и то", наводи Мира Пуљевић, ћерка.

У 93-ћој је оперисао кук, а на изненађење лекара и породице за седам дана штаке је заменио штапом. Сада воли дуже да спава, а као занатлија био је раноранилац, који је радио и по 12 сати. Ипак, водио је рачуна и да добро организује друштвени живот.

„Ипак је имало и времена и да прошетам и да онако са друштвом тамо, вамо, овај. Није се трчало ни за каквим неким парама и шта ја знам. Живело се нормално, оно што има, има", истиче Стојан Брајковић, из Пожеге.

Позитивни дух и ведрина нису га напуштали ни у тешким тренуцима у животу. Захваљујући томе, каже да је упркос годинама одржао менталну и физичку виталност.