Шта писање песама значи Панчевцу Лазару Сретеновићу?

У својој биографији на почетку песничке збирке, Панчевац Лазар Сретеновић каже да је одувек волео да се дружи, да путује и да пева, а онда је уследила и жеља да почне да пише. У песмама читаоцу одаје своје емоције, да га радује природа и људи који га окружују, да се заљубио, о чему сања.

"У почетку сам имао тугу, а сада више немам, обрисао сам, сад је добро. Иначе, ја волим да пишем, радујем се у сваком погледу што пишем, то ме некако инспирише", каже Лазар Сретеновић из Панчева.

Лазар открива да му писање стихова ублажава самоћу. У једној песми изражава жељу да буде мало виши, али схвата да је велики човек онај који помаже другима и има велико срце.

"Његову жељу за певањем, коју не можемо да остваримо, усмерили смо да може да буде познат и са неким другим стварима које ради, тако да смо с тим продужили и вежбе моторике, где он вежба писање, а да би писао песме рекли смо да мора пуно да чита, што је он прихватио", наводи Лазарева мама Верица Сретеновић.

Лазареву књигу својим цртежима улепшали су другари из удружења. Његов таленат и посебност препознали су и стручњаци.

"Они нису неки чланови друштва под Б. Ја са својим искуством знам да они имају своје таленте и потребно нам је више сарадника, више људи који имају мало шире погледе на живот, који би могли да им помогну", објашњава Александра Ксенија Милосављевић из Центра за социјални рад и Панчеву.

На књижевној вечери у библиотеци Лазар је прочитао и најновију песму, у којој каже како је узбуђен, срећан и поносан због тог догађаја и присутне публике. Најавио је и нову књигу, која ће му сигурно донети још већу славу и успех коме тежи.