Како повећати извоз јунади?

Извоз товне јунади из Србије последњих година ограничен је на земље региона и Турску, а у мањим количинама - у Кину, Либан и Израел. Кроз легалне токове се извезе око 32.000 грла, а могућност за извоз је бар пет пута већа. Једна од земаља, заинтересованих за куповину српских товних јунади однедавно је и Албанија.

За позицију на тржишту Албаније треба да се изборимо са понудом из Хрватске, Чешке, Словачке и Мађарске, наводи Радишко Добрић власник извозног предузећа из Деспотова.

"У Мађарској је, на пример, иста цена као и код нас, с тим што они добијају осам посто кало, што је јако велика ставка, а ми на то не можемо да се уклопимо", сматра Радишко Добрић.

Албанија годишње троши 30 000 комада јунади. Прилику за континуирани извоз видимо у све већим потребе за јунетином током туристичке сезоне.

"Удружење може у првих петнаест дана рецимо априла негде између 400 и 600 грла да обезбеди за извоз било где. Нећемо само остати на овом споразуму према Албанији. Ми у континуитету од три месеца најмање 4200 грла можемо обезбедити за тржиште", каже Чедомир Кецо из удружења "Агропрофит".

Откупна цена живе мере је у зависности од квалитета од два и по до три евра за килограм. Није у складу са ценом кукуруза, наводе агроекономисти, па се већ ради са губитком.

"Откупна цена треба да буде у паритету један према дванаест. Цена кукуруза тренутно на берзи је 31 динар без ПДВ-а и ако би узели овај оптимални паритет онда би требало да буде та цене нгде 3,1 до 3,2 евра у откупу", објашњава Бранислав Влаховић са Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Циљ извозника је да се освоје тржишта Грчке и Италије.

"Италија највише јунади увози из Аргентине у веома великим количинама. Ту је такође и Грчка која највећи део увози из Италије. Управо, ту је и наша предност, управо због те близине и различитих видова транспорта који би нам стајали на располагању", каже економиста Слободан Ђурић.

Србија годишње произведе око 250 000 комада товне јунади, а за домаће потребе је довољно 90 000 комада.