Кањижа: Нови погон за производњу црепа

У компанији Винербергер у Кањижи отворен је нови погон за производњу црепа. Производни капацитет фабрике је 45,8 милиона црепова, од чега ће скоро половина бити из новог погона.

Атила Рекецки је почео своју радну каријеру 1997. у тадашњем Потисју. Учествовао у приватизацији и развоју колектива, прошавши сва радна места у погону. Дочекао је да ради на савременој линији за производњи црепа која је потпуно аутоматизована.

 

"Што се брзине тиче, излази наравно више у квадратним метрима, зато што сад већи формат производимо. Пре смо имали дванаест комада у квадрату, а сад само девет комада", каже Атила Рекецки, радник.

Вредност инвестиције је 19 милиона евра, а након ових улагања одавде ће годишње излазити највеће количине црепа, јер су практично модернизоване три фабрике.

"Ова најновија данас коју отварамо је капацитета два милиона двеста хиљада квадрата и плус постоји посебна фабрика која њу прати и све остале и која произоди керамички прибор. И постоји та фабрика коју смо такође модернизовали која у суштини има капацитет такође око два милиона квадрата", истиче Иван Вујисић, из Винербергера.

Винербергер је у приватизацији 2003. најпре био сувласник фирме у Кањижи, а потом је ова аустријска компанија постала и власник.

"Успешна је сарадња привреда Аустрије и Србије. Овде послује око 400 аустријских фирми које запошљавају 20.000 радника", наводи Ерика Теоман Бренер, из Амбасаде Аустрије.

Од када је урађена приватизација у производњу грађевинског материјала у Кањижи компанија је уложила 64 милиона евра, и за те намене нису користили државне подстицаје.

понедељак, 23. фебруар 2026.
13° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом