Анђелина Трифић - мама која се не предаје

Анђелина Трифић, тридесетдеветогодишња Трстеничанка болује од церебралне парализе. Одрасла без родитеља, уз подршку баке и деке, упркос болести, успела је да стане на своје ноге. С успехом је окончала и студије економије, основала породицу и родила троје деце, показујући својим примером како се кроз живот храбро корача.

У колицима је само због трке. Пре 4 године учествовала је у Београду, а ове у Крушевцу на 7. полумаратону. У тиму спортиста са инвалидитетом, с успехом прошавши стазом дугом 21 километар, баш као што то чини и на животном путу где је препрека много више. Од архитектонских, до оних тежих, попут предрсауда и комуникације.

"Многе ствари чак и постоје у закону али у пракси се не премињују. А оно што је потребно, мислим да је највише развијаје услуге у области социјалне заштите како би пружили подршку особама са инвалидитетом да буду самостални у свакодневном животу. И у друштвеном, и у породичном, и на послу и у школама, током образовања, јер је образовање врло битно за особе са инвалидитетом да би се касније могле и запослити", каже Анђелина Трифић из Трстеника.

Центар за самостални живот особа са инвалидитетом у Трстенику окупља тридесетак чланова, којима је Анђелина покретач и неизмерна подршка. А њена највећа је супруг Љубиша, кога је искрена и храбра, освојила пре десет година.

На питање колико је она теби ослонац Љубиша одговара: "Много. Значи у свему, подршка и у односу на породицу. Жена је стуб куће."

"Некад буде и тешко, пуно обавеза. И некад помислим да ли има краја овом дану више, али опет гледам да уживам у сваком тренутку. Да се усресредим на своју породицу и да изведем децу на прави пут, да постану добри људи", каже Анђелина Трифић, из Трстеника.

Најмлађа Ема има три године, Богдан је ђак првак, а најстарија Анита похађа други разред.

"Ја бих волела да будем кад порастем гимнастичарка, фризерка, сликарка и да наставим мамин посао.-А шта мамам ради?-Помаже особама са инвалидитетима", каже деветогодишња Анита Трифић.

На емпатију коју је код деце развила Анђелина је посебно поносна, а начином на који кроз живот иде, чему они свакодневно сведоче, учи их да нема предаје и да се са проблемима храбро боре.