Берба сремуша на обронцима Фрушке горе

Када се на обронцима Фрушке горе отопи снег у потрагу за лековитом самониклом биљком сремуш или у народу још познатијим медвеђим или дивљим белим луком крећу берачи. То је обично време од првог дана пролећа па до средине маја. Посебно интересовање је кренуло појавом ковида 19.

Међу берачима сремуша на обронцима Фрушке горе, затичемо брачни пар Баљак из Сремског села Лежимир. Иако су одавно загазили у осму деценију још увек се не предају, а спремно дочекују и бројне госте.

"Како је корона за ове две године почела, дупло је народа на Фрушкој гори, баш по питању сремуша. Са свих страна долазе, из целе Војводине, Србије и чак из Босне, видео сам неке људе из Бјељине", наводи Пајо Баљак, из Лежимира.

О сремушу Мира Баљак, из Лежимира каже: "Јако је здрав, најбољи је свеж за салату, меша се са зеленом салатом, коме је јак овако".

Међу берачима који обилазе Фрушку гору, а посебно у време бербе ове лековите биљке могу се срести и деца.

Милан Стајић има 9 година: "Трећи сам разред основне школе, дошао сам код баке и деке да берем сремуш."

Нутриционисти тврде да је ова самоникла биљка изузетно корисна за здравље, има одлична антибактериска својства и посебно је делотворна у чишћењу црева, желуца и крви, али биолози упозоравају:

"Нажалост, иако је врло препознатљива врста, има јак мирис на бели лук, али у исто време листови и неке друге врсте које нису за употребу, чак напротив неке од њих су врло отровне. Једна од њих је козлац, који има сличан лист и измешано расте са њим и може се заменити", објашњава Драгиша Савић биолог у Националном парку "Фрушка гора".

Због велике потражње за сремушем запослени у Националном парку "Фрушка гора" сваком берачу дневно дозвољавају само два килограма.