У Бадовинцима не заборављају доброчинитеља Слободана Павловића

Да их Дрина спаја, а не раздваја била је жеља свих из Мачве и Семберије, а жеља мештана са обе стране реке остварена је 1996. године са завршетком Павловића моста. Захвални градитељу моста Слободану Павловићу привреднику из Попова, који је крајем прошле године у саобраћајној несрећи у Америци изгубио живот, у Бадовинцима је покренута иницијатива да улица која село спаја са мостом понесе његово име.

Мештани памте када су реку прелазили скелом, а сећају се у Бадовинцима и неверице мештана, великих зборова, састанка под липом и секиром побијеног првог дрвеног колца маја 1991. године. Новцем стицаним у Америци привредник из Попова у Семберији, градио је пет година спону истог народа са две стране реке.

"Мост је значио нешто епохално, бољи дар и бољи поклон и државе и појединца и Слободана Бадовинцима и Мачви није могао да буде него овај мост, до тада ми смо се возили дрвеном скелом која је била несигурна, људи су чекали по три четри сата тракторима запрегом да би прешли да обраде своју земљу, ми имамо пола села преко реке Дрине", наводи Живан Јакшић, просветни радник у пензији, члан иницијативног одбора у Бадовинцима.

До тада Бадовинци су кажу били сиромашно село вредних домаћина у плодној Мачви, а са градњом Павловића ћуприје асфалт је стигао до сваког домаћинства. Отворене продавнице, купљени нови трактори и аутомобили, до ораница се лакше стизало, село заживело.

"Изградњом моста ми смо процветали, доживљен је један бум, нисмо више били слепо црево, урадили смо 11 километара асфалта, спортске терене, музеј, људи су попримили једну нову димензију, нову енергију и економски", каже Александар Вуловић, бивши председник Месне заједнице Бадовинци.

Захвални су мештани породици Павловић за заштиту културног наслеђа, откупљена је и реновирана стара протина кућа.

"Бадовинци су добили један фантастичан музеј у коме постоји једна скромна поставка, али оно што је најзначајније јесте да се у овој кући одржавају ликовне колоније", сматра Стојан Аничић, ликовни педагог из Бадовинаца.

Да се заслуге и доброчинства не забораве, зато и иницијатива да улица која води ка мосту понесе име по градитељу.

"Кроз мост ми знамо да је испунио свој сан, спојио људе, спојио Семберију и Мачву, отворене су многе фирме, раде сви, Бадовинци су процветали отварањем моста, Семберија је процветала отварањем моста, подигнут је овај крај захваљујући мосту", каже Миле Павловић из Попова, синовац Слободана Павловића.

Истим мостом и улицом октобра 2018. пренет је из Семберије и споменик убијеној шабачкој новинарској екипи, која је прва извештавала о спајању обала Дрине. Дар породице Павловић, новинарима за незаборав.