Какве су слике талентоване девојке која болује од дистрофије мишића

Маријин један покрет руком изискује напор као на стотине здравих, а све оно што не може говором или кретњом, Марија дочара цртањем. Њене слике приказ су живота, слободе, снаге и вере. Мало ко би поверовао да су осликана руком самоуке девојке.

"Почела сам да сликам као мала и највише волим да сликам свете оце и животиње, и то ме много испуњава и могу да сликам осам сати без прекида, веома сам срећна што је моја изложба имала велику посећеност и што су све моје слике продате у хуманитарне сврхе", каже сликарка Марија Ристановић.

"Црта некад по цео дан, буквано не једе, не доручкује ништа, ако не заврши тај дан слику онда сутрадан настави док не заврши. Много је прецизна у том сликању и доста даје себе", наводи Маријин отац Милан Ристановић.

У сликању, али и вери и писању духовне поезије, кажу, Марија проналази уточиште од проблема. На првој самосталној изложби представила је 35 радова, и привукла највише посетилаца у Галерију од њеног отварања.

"Марија је девојка веома ведрог духа, оптимистична и насмејана, неко ко својим саветима никад не да да потонемо већ нас стално храбри", каже Маријина мајка Мирјана Ристановић.

"Кроз ликовну уметност она покушава да свој живот надогради, обогаћује за неко време убудуће, једно младо створење које мора да размишља на тај начин. Она ради један хиперреализам који је невероватан за њено годиште", оцењује Драго Симић, сликар из Лознице

Све Маријине слике са изложбе су распродате, а по њеној жељи новац ће бити дониран за обнову Хиландара.