Бели лук доноси добру зараду на малим парцелама

Због виших цена репроматеријала, посебно минералног ђубрива које је три пута скупље него лане, производња ратарских култура на малим парцелама биће неисплатива. Таквих површина је највише у Србији и има их 217 хиљада газдинстава. Излаз је у промени производње и улагању у исплативије културе.

Маринко Пајић из Зрењанина одлучио је да искористи земљиште које има и почне производњу белог лука, јер је тражња за домаћом производњом овог поврћа све већа.

"Одлучили смо се на пола хектара површине. Генерално је то мала површина, али за нас као почетнике, мали ризик и мање улагање", каже Маринко Пајић, из Зрењанина.

Бели лук је погодан јер може да се сеје и у јесен и у пролеће. Лако се складишти па може да сачека повољније услове на тржишту. Проблем је што око њега има доста ручног рада.

"Јесењи лук, рецимо по хектару може да буде осам до девет тона у зависности од године. Ако имамо систем за наводњавање који смо ми пре пар година инвестирали онда је сигуран принос, не зависимо толико од падавина", објашњава Александар Гранић из Житишта.

Засаде лековитог биља, поврћа или бобичастог воћа најлакше је засновати на малим парцелама.

"А за једно породично газдинство је довољно сасвим довољно 250 до 400 метара квадратних што значи да се у таквим условима производе и значајни тржни вишкови који обично завршавају код комшија, пријатеља, кумова, евентуално извесне количине и на зеленим пијацама", наводи Жарко Илин са Пољопривредног факултета у Новом Саду.

У Јабланичком округу има 20 000 регистрованих газдинстава са просечно два и по хектара. Најбоља рачуница овде је у повртарству. Највише новца треба за почетна улагања.

"Што се тиче покретања производње на некој површини од 20 ари, узећу пластеничку производњу, сигурно је потребно негде око 20 000 евра. Кад кажем 20 000 евра то је опрема која је потребна да се направе пластеници и ту Министарство игра главну улогу, Министарство пољопривреде, које субвенционише све регистроване произвођаче за набавку нове опреме за 50 процената субвенција", каже Далибор Цветановић из ПССС Лесковац.

Просечна величина оранице у Србији је четири и по хектара, што је за ратарске културе нерентабилно. Решење је комасација, укрупњавање поседа или оријентација на производњу оних култура које са мање површине доносе већу зараду.