Један Бранко, стотина љубимаца

Медена, Маша, Миша, Буги и Вуги- само су неки од станара заједнице за напуштене псе и мачке. Неки су још штенци, неки у позним годинама, али свако од њих тражи своје људе и стални дом, а за узврат ће пружити безусловну љубав. Међутим, људи најчешће избегавају да удомљавају љубимце без педигреа.

"Морају да схвате да су то једнако добри пси, исто као расни и они који коштају по хиљаду евра. Пас не би требало да буде  статусни симбол, нити играчка за децу. То је животиња којој је потребна љубав и нега," каже Бранимир Абаџин, власник азила.

"Отписани" стално добијају нове чланове. Бранимир напуштене куце и маце често налази поред пута, у околини салашког насеља у коме је азил смештен. Све животиње имају своје кућице, а оброке добијају два пута дневно. За мачке је направљен посебан део, где свака маца има свој кревет.

 Бранимир Абаџин истиче да он решава последице док институције морају да решавају узрок проблема. " Очигледно ту нешто не штима,  број напуштених паса је све већи. На људе могу да апелујем само да воде рачуна о својим животињама, да стерилишу, кастрирају, да пазе ако удомљавају, коме удомљавају," наводи он.

 Азилу је неопходна помоћ у виду хране и средстава за ветеринарске услуге. Скоро свакодневно нека од животиња има потребу за ветеринаром, а ови трошкови су скупи. Бранимир води рачуна и о томе код кога ће његови станари бити удомљени и неретко их посећује и након удомљења.