Због суше, мање траве на пашњацима у Војовидни

Филип Ћосић из Равног Села има 450 оваца за које сам производи храну. Проблем је што нема довољно своје земље, а на закуп државног земљишта не може са сигурношћу да рачуна.

„Ми смо пре две године добили 16 посто од површина које су нама следовале. Добили смо по два - три хектара, а следовало је двадесет. Тако да добијемо доста нерадивог земљишта, значи у које не можеш да уђеш. То је шипражје неко, где не може једноставно. Ми кад се жалимо они кажу да окрчимо а ту за годину дана да окрчимо то се нама не исплати", објашњава Филип Ћосић из Равног Села.

За око 600 оваца колико тренутно гаји, Светозару Мургашком треба око 30.000 бала сена.

"Ја косим поред пута. Мени је стално косачица закачена за трактор или грабље. И тако стално косим и никако најамит хране", каже Светозар Мургашки из Ченеја.

Осим сточне хране која се производи на њивама и пашњаци могу више да се користе. У удружењу овчара у Чуругу сматрају да пашњаци најбоље одржавају сами сточари удружени у Пашњачки одбор. Постоји више агротехничких мера којима би пашњаци били исплативи током целе године.

"Да се наводњавају, да се засејавају племенитије културе трава, једноставно онда би тај пашњак могао да да много више хране. Наши пашњаци поготово у Војводини чим дође половина јуна они су завршили, они су изгорели", објашњава Зоран Гојић из Удружења сточара Чуруга.

Са бољом испашом стекли би се услови и за повећање стада, сматрају у Удружењу овчара "Бикара" из Врбаса.

"Са вештачком оплодњом никада нећемо добити једно јагње. Добићете два, три или четири. Значи, повећавамо број јагањаца. Кад повећамо број јагањаца, повећаћемо број оваца", каже Канкараш.

Министарство пољопривреде је најављивало да ће пописати све пашњаке. У Војводини према подацима из 2012. има 120 000 хектара пашњака, а свега на неколико локација су самоодрживи, што значи да се могу користити током целог лета.