Паљење стрњике опасно по људе, екосистем и имовину, и забрањено је законом

Сваке године у Србији изгори више стотина хектара ниског растиња и суве траве чији је узрок најчешће неконтролисано паљење стрњишта. У току само једног дана на територији града Крушевца избило је шест таквих пожара.

У гашењу ових пожара који су угрозили воћњаке и шуме ангажовано је двадесетак ватрогасаца са седам возила. Недавно је у Мудраковцу изгорело три хектара ниског растиња и суве траве.

"У јуну смо имали 28 пожара на отвореном у Расинском округу а само до 16. јула 39. Очекујем да ће ова киша која је пала да мало смањи овај број, али с обзиром на то да се и даље најављују високе температуре апеловао бих овом приликом на грађане да не пале стрњишта, изазивају пожар на отвореном простору, нарочито при јаком ветру и високим температурама", каже Владица Станковић, командант Ватрогасно-спасилачког батаљона у Крушевцу.

Пре неколико дана у Лопашу код Трстеника у пожару који је изазван паљењем стрњишта страдао је један мушкарац. Преминуо је од последица гушења димом.

"Што се тиче самог ослобађања штетних материја, опасност је врло велика на високим температурама. Ви имате ту концетрацију дима која је проблематична и утиче лоше, пре свега на дисајне органе људи који се налазе у непосредниом окружењу, и у самом ваздуху ствара нестабилну атмосферу", истиче Душан Тодоровић, начелник Одељења за ванредне ситуације града Крушевца.

Спаљивање ниског растиња и суве траве доводи до дуготрајног деградирања земљишта, чиме се уништава екосистем.

"Остаци после жетве једноставно нису прикладни за производњу биомасе али њеним преоравањем у том појасу на том пољопривредном земљишту може да се добије плодније земљиште. Значи, оно може на том истом месту да се искористи као биомаса", каже Иван Парезановић, биолог, помоћник градоначелнице Крушевца за екологију.

Због угрожавања здравља људи и несагледивих последица по животну околину, паљење стрњишта и ниског растиња на ободима њива је законом забрањено.