Национални парк Копаоник - четири децније од оснивања

Данашњи проблеми су многобројни и сви се могу дефинисати реченицом: Копаоник морамо сачувати од нас самих.

Од шумара до чувара природе - то би, укратко, био пеофесионални пут запослених у Националном парку Копаоник. Изашли су и из "оквира природног", сада раде и на очувању културно-историјског наслеђа и очувању традиционалног начина живота.

"Почевши, наравно, од заштите природе, заштите шума, вода до законске регулативе која регулише урбанизам и изградњу", каже Мирко Дугалић.

Треба заштити 1.500 биљних врста, четрдесет врста крупне дивљачи, двадесетдве врсте водоземаца и гмизаваца, чак 290 врста алги и 120 врста лишајева, више од пет стотина врста гљива и 120 врста птица", објашњава Сузана Коматовић.

"Колико год то деловало другачије људима, који гледају са стране, заиста је ово једна велика борба и ми се заиста трудимо да очувамо Копаоник да буде оно што јесте", каже Коматовић.
Најтеже је одржати крхку равнотежу између природних процеса и људске активности.

"Јак развој, дотрајала инфраструкутра, отпадне воде, неадекватно изношење чврстог отпада, градња импозантних објеката. Често сам и разочаран што тај проблем кад настане, обично настаје када су ствари већ завршене, на самом крају. И отварање и судских и свих других поступака које, нажалост, природа не може да носи", каже Бојан Миловановић.

Национални парк Копаоник може се похвалити сопственим финансирањем, што је данас реткост за једно јавно предузеће у Србији.

"Морам да напоменем да ми нисмо монополисти у том делу, чак ни у продаји сировине, а камоли у наплати накнада. Трудимо се само да онај законски основ и законодавни оквир, односно легислативни, који нам је држава донела максимално испратимо", објашњава Предраг Шумарац из НП Копаоник.

Пројекат повратка европског јелена на Копаоник, после више од стотину година је реализован. Ускоро ће се на планини огласити дивокоза велики тетреб.