Престони град - између стварности и легенде

После Маричке битке зида се средњовековни утврђени град Лазара Хребељановића. Крушевац постаје престоница Моравске Србије , уређене и снажне државе која се простирала од изворишта Јужне Мораве до Дунава, Саве и Дрине.

"Живот на простору крушевачког града одвијао се  у малом  и великом граду . Велики град је био опасан зидинама  и подсећао је на  западноевропске резиденције, тачније на западне замкове. Што се тиче самог Лазаревог града био је опасан бедемом, данас је остала главна одбрамбена Донжон кула  која је била висине 18 метара", каже Сања Рутић, аутор изложбе.

У релативно мирном раздобљу  кнежевине град  је био центар привредних активности. Трговало се са дубровчанима, подизале су задужбине, развијала медицина и култура. Многе знамените личности походиле су овај крај.1389. године  из престоног града Кнез Лазар са војском  креће у бој како би зауставио надирање османлија. Ова битка ће  постати мит , симбол витешке борбе и очувања  државе, српског идентитета а исход на бојном пољу  енигма кроз историју.

"Анализом историјских пре свега страних  историјских извора можемо поделити у три етапе:  ону средњовековну првобитну информацију да је на Косову победила  хришћанска војска и тај  такав тренд је трајао практично  до  краја 15 века до пада  српских земаља.Након тога долази период Бенедикта  и осталих западних путописаца који говоре о неком нерешеном исходу и затим период крај 18. и почетак  19. века епски циклус  период Вука Караџића   где се говори о поразу", објашњава Горан Васић, аутор изложбе.

После погибије светога кнеза, наступа тежак период.  Његова супруга кнегиња Милица успела је да сачува државу признајући султанову власт.  Крушевац је  и даље је уживао велики углед и значај као средиште Моравске Србије. 1403 године Деспот Стефан Лазаревић сели престоницу у Београд , а након више узастопних разарања 1455 . Лазарев град  пада под османску власт.