Рајкова пећина поред златоносног тока, једина бела пећина у Србији

Рајкову пећину први је истраживао наш познати географ Јован Цвијић 1894. године. Према ономе што је до сада познато, ходници Рајкове пећине дуги су преко два километра и подељени су у речни и суви хоризонт.

"Ово је једина бела пећина у Србији. Изузетно су чисти украси и то беле боје, јако необичних облика", објашњава Маријана Павловић, туристички водич. "Спелеолози су давали називе и формама и дворанама и ово је једина пећина где може да се посети изворски и понорски део, место где је почело стварање саме пећине." 

На излетишту код вештачког језера Велики затон, велики број туриста. Долазе из свих крајева Србије, да се одморе и виде хомољску лепотицу. Желе да упознају лепоте Источне Србије. Кренули су од Сребрног језера преко Голупца до Милановца. Кажу, природа је чаробна.

До пећине, која је од Мајданпека удаљена два километра води асфалтни пут дуж обале Малог Пека, који је делимично оштећен у последњим поплавама. Због тога је локална самоуправа уз помоћ Компаније "Зи Ђин" издвојила око десет милиона динара за санацију овог дела пута и регулацију реке Пек.

"Ми се заиста надамо да ће убрзо бити готови ови радови зато што је овај пут приоритет управо зато што он повезује град са једним од најзначајнијих туристичких потенцијала наше општине, а то је Рајкова пећина", истиче Ивана Србуловић, заменица председника Скупштине општине Мајданпек.

Недалеко од улаза у пећину, спајањем Војводине и Паскове реке настаје Мали Пек, златоносни ток на који на туристи воле да сврате, како би се опробали у испирању злата. У време када је наша екипа посетила Рајкову пећину, видео се само златоносни Пек.