Развојни пут шарана – од епрувете до трпезе

На Рибњаку "Сутјеска" код Зрењанина мрешћење шарана се спроводи у лабораторијским условима. Најосетљивији део процедуре, оплодња икре, мора се обавити у кратком року, па зато у послу учествују сви радници.

Јон Дробац, радник на рибњаку Сутјеска, већ 20 година учествује у лабораторијском мресту шарана. За унапред одређени дан у месецу мају изаберу се квалитетни мужјаци и женке, од којих се ручно прикупља икра и млеч.

"Једну матицу користимо више година, јер испочетка је она тежи 3-4 кг. Онда достигне и десетак килограма", каже Јон.

Све се у овом "породилишту за рибе" ради ручно. Мешање, смештај у инкубаторе и праћење количине воде која мора имати температуру од двадесетак степени Целзијуса. За излегање ларви потребно је пет дана.

"Капацитет овог мрестилишта, што се тиче шаранских ларви које настају као производ тог продукта лабораторијског мреста, је педесет милиона у једном турнусу", наглашава Миланка Цветић, руководилац мрестилишта. Додаје да су потребна два турнуса да би се задовољила потражња за шаранском ларвом на територији читаве Србије.

Вода за мрест не сме имати никакве примесе. И најмања количина природног метана, којег у војвођанској води има, може да уништи ларве. Вештачки мрест почетак је дугог пута, који се завршава кад риба достигне тежину потребну за тржиште.

"На већини наших великих рибњака, они су у принципу сви на полуинтензивној производњи, три године је потребно од ларве до шарана, у интензивној производњи – две године. Ако се храни житарицама, од 3 до 5 кг за килограм прираста, а екструдираном храном то би требало да буде испод два, чак 1,3 до 2, све зависи од процента протеина у храниву", каже Видак Милошевић, директор Рибњака "Сутјеска".

Након пет дана проведених у инкубатору, ларве се у џаковима пребацују у језера где ће наставити живот. На Рибњаку "Сутјеска" сматрају успешним ако трећина малих шарана преживи.