Лизалице и бомбоне по жељи купаца

Породица Јановић из Сомбора бави се медоколачарским, воскарским и бомбонџијским занатом још од 1911. године. Више од једног века опстају на тржишту. Њихове лизалице и бомбоне продају се и у иностранству, а освојили су и неколико признања на Пољопривредном сајму у Новом Саду. Занат преносе и на млађу генерацију.

Сомборка Агнеза Јановић, иако дипломирана новинарка, одлучила је да настави породични посао у медоколачарској радионици. Како каже, цео живот је ту и вероватно ће и остати ту до краја живота. Слаткиши јој никада не досаде.

„Ја не могу да живим без наших желе бомбона. Наше желе бомбоне су фантастичне. То ми је дефинитивно најомиљенији слаткиш и сад смо направили нову варијанту, желе бомбоне преливене млечном и црном чоколадом" каже Агнеза Јановић, медоколачарска радионица „Јановић" Сомбор.

У радионици се све ради ручно, од паковања, до обликовања бомбона и лизалица. Машине само кувају бомбонску масу. Сви слаткиши су произведени у малим серијама, а ова радионица се и даље сврстава у старе занате. Купци припадају свим генерацијама.

„Од оних најмањих, који имају 5, 6 година, који дођу у радњу и кажу: „Јао, мама, види лизалица", до старијих госпођа и господина, који дођу и кажу: „Е, ја бих оне ментол бомбоне, које сам куповао кад сам имао 3, 4 године," објашњава Агнеза.

У последње време праве и лизалице по жељама купаца, најчешће са исписаном личном поруком.

„Имамо јако велик избор лизалица, од ових класичних, мини пуж, криви штапови, односно луше, како то кажу у Београду, су најполуларнији. Међутим, проширили смо се и на цртане јунаке" додаје она.

У корак са временом, на иницијативу подмлатка, почели су продају преко интернета. Како кажу, морају да излазе у сусрет купцима и труде се да испуне све жеље, али и да остану доследни традицији.