Како је пазл одрастао током 260 година

Данас се обележава Светски дан слагалица. Претпоставља се да се пазл први пут појавио у Лондону 1760. године, али намена му није била забава већ преношење географских мапа на дрвене површине. Касније је коришћен за дечју игру, а данас постоје и такмичења за одрасле у брзини и вештини слагања.

Шестогодишњи Алекса од своје друге године слаже пазл. Нема грешке, ако му на поклон донесете неку слагалицу. Алексина мама Соња дошла је на идеју да свом сину направи пазл, другачији од осталих.

"Није ми пало на памет да то почињем да радим за друге", каже Соња Ђанић Лујић, "син је то скидао три пута дневно. Окачи је на зид, скине је, састави је. Ко год дође, он скаче, показује свој пазл, толико је био одушевљен. Вероватно и зато што је то био мој поклон њему."

На пазлу се налазе илустрације из књига, животиње. По завршетку слагања може да се окачи на зид, држи на сталку и изнова раставља и саставља. Сваки делић је тематски везан за слику коју чини, па постоји и едукативни део слагања.

"Док ја седим за компјутером и дизајнирам линије, изгледа ми као да је све савршено. Када се то изреже ја видим да то није баш тако како сам замислила. Нешто што сам мислила да ће се лепо уклопити, односно да неће моћи да се раставља, буде онако лабаво, а то иначе не волим", каже Соња.

За један пазл потребно је и до недељу дана, да се уради дизајн и да се уклопе сви делови. Сваки део паковања је ручно израђен.

Соња Ђанић Лујић наводи да прати свој инстинкт и ради оно што воли. За то је заслужан и син Алекса.

За љубитеље слагалица, овакав пазл представља изазов, али и начин опуштања, бар два сата дневно.