Подигнут ветрозаштитни појас у равници

Пољочуварска служба постоји у Кикинди седам година и Бојан Јанков је један од 27 припадника ове службе која надгледа простор од 62 хиљаде хектара на северу Баната. Старају се о усевима, безбедности на пољима , али и очувању засада дрвећа и ветрозаштитних појасева, јер је Кикинда са свега 1 одсто нејнепошумљенији регион Србије. Нелегална сеча дрва дешава се мање у односу на претходне сезоне, али је то стално присутан проблем. Последњи пут забележен пре три недеље. 

"Дотичне затекнемо на лицу места, ми правимо записник који проследјујемо даље, па се то решава у суду или у неком договору и тако", каже Бојан Јанков, Пољочуварска служба Кикинда и додаје - „Некада виновници нису били баш процесуирани. Од када ја радим знам да је било неких који су завршили у затвору чак због тога."
Баш због изузетно слабе пошумљености град Кикинда пуно чини на обнови засада. У последњих шест година нових 100 хиљада стабала, а предвидјени радови почињу ускоро, са првим  оптималним условима за садњу биљака у зимској хибернацији. Први је ветрозаштитни појас уз саобраћајницу Мокрин - Падеј, вредности 12 милиона динара.
"У буџету града Кикинде, у фонду за заштиту шивотне средине су планирана и додатна средства како за пошумљавање у градском грађевинском реону, тако наравно и за одржавање, јер одржавање је веома битно. Све оно што посадимо, наравно кроз две, три или пет година адекватног одржавања са младица прерасте у стабло", истиче Мирослава Крнић, из Градског секретаријата за екологију Кикинде.

Војводина, иако са превасходно обрадивим пољопривредним земљиштем, требало би да буде пошумљена 13, а тренутно је то седам одсто. Темпом којим се сада ради на пошумљавању требаће нам 20 година да достигнемо планиране еколошке захтеве.