У срцу Зајечарац, свакодневни и целодневни у Атељеу 212 - Зоран Радмиловић!

О глумцу, драмском песнику, пустолову Зорану Радмиловићу, ваља и говорити и ћутати - написао је својевремено Мухарем Первић. Ваља га се сећати у љубичастој тами позоришног спектакла и тамној ноћи када се враћао свом дому.

" Био је на неки начин мало и повучен, није се он много ту ангажовао, око тих практичних ствари. Више за читање, нормално, а и то се касније показало да је било пресудно," сећа га се суграђанин Филип Милојковић. 

Руководство и ансамбл позоришта у Зајечару, које носи његово име, данас су положили цвеће на бисту Зорана Радмиловића.

За Зорана Мијатовића, глумца, одрастање у Зајечару је стасавање уз сан да ће бити као Зоран Радмиловић. "То није само  поштовање  према једном великом лику и делу, једног од највећих глумаца ових простора, него и, верујем, поштовање према сопственом сну," каже Мијатовић.

Неки су можда и непримерено глумачке улоге упоредили са мехуром од сапунице, који је сјајан, бљештав, лети, али не траје дуго. Међутим, велики мајстори глуме, међу којима је сигурно Зоран Радмиловић, су од неких својих улога створили не мехурове од сапунице него звезде, сјајне звезде које ,ево, после више деценија не бледе.

Да је жив, Зоран би данас имао 87 година. О њему се готово све зна. Мало је, међутим, познато да је често говорио како његова представа у АТЕЉЕУ, увек и свакако,почиње поласком воза за Зајечар.

Зоран радмиловић није крио да много воли Зајечар и Зајечарце. Без обзира на то, никада није одиграо ни једну представу у позоришту које данас носи његово име! .