Купци на ваљевској пијаци предност дају повртарима које познају

Ваљевци на зеленим пијацама избегавају да купују поврће од прекупаца који робу набављају на кванташу. Поверење имају у локалне произвођаче, јер лако могу да сазнају на који начин гаје поврће. Три генерације ваљевске породице Зарић баве се повртарством, не користићи хемијска средства за биљке и земљиште.

Предраг Зарић, дипломирани економиста из Ваљева, увидео је велики потенцијал посла који је започео његов деда Милорад, а развио отац Михаило. Имају шездесет пластеника и сав род поврћа продају на зеленој пијаци у Ваљеву. Трaдиционални начин гајења, најважнији је адут Зарића за успех у послу.

" Од момента сетве до момента убирања тих плодова, чак ни за органску производњу никаква хемија се не користи. Земљу обогаћујемо сваке године убацивањем одређене количине хумуса, изгорелог стајског ђубрета, на тај начин се земља оплемени сама," каже Предраг.

Ваљевци желе да знају где се и на који начин производи поврће које воле. Зато су верни Зарићеви купци. Препознали су квалитет њихових производа и, како кажу, домаћински однос према послу и муштеријама.

Зарићи снебдевају и већину ваљевских ресторана парадајзом, краставцем и црвеном паприком. Пластеници се плеве ручно, а Михаило Зарић сав засад парадајза опраши механички, зјалицом. У шпицу сезоне дневно уберу око хиљаду килограма парадајза.

„У првој тури десетак пластеника, њих смењује нових десетак, па њих смењује нових десетак, јер ја гајим тако сукцесивно сорте које нису баш приносне. Значи, нису за кванташ, већ више су за тезгу, да се поједе добро, укусно, лепо, да се ужива," открива повртар Михаило.

Надлежној државној установи давали су поврће на анализу. Једини ограничавајући фактор за добијање цертификата о органској производњи је чињеница да поврће гаје у зони града, где су Зарићи староседеоци.