Полицијски час као инспирација за фотографију

Снимци и фотографије Ђорђа Ђерића одавно су препознатљиви на друштвеним мрежама. Ових дана у фокусу његовог објектива био је Шабац током полицијског часа.

Где нису могли да стигну Шапчани, могао је дрон. Град без људи, улице без аутомобила и природа која се несметано буди, остали су забележени на неколико хиљада фотографија и видео снимака.

"Шабац у доба короне је један тотално други град, схватио сам да град не чине зграде, паркови, инфраструктура, него да град чине људи, којих није било после 17 часова. Фотографишући и снимајући улице, више сам се задржавао на местима где сам навикао да видим доста људи којих није било, јер су сви били у својим кућама. Један микс осећаја, љубав према граду је, наравно, увек ту, али то није град који сам ја познавао и који познајем", каже Ђорђе.

Од тротинета и ранца са опремом двадесетдвогодишњи Ђорђе Ђерић се не одваја. Дневно пређе и по десетак километара, стрпљиво чека прави тренутак за добру фотографију.

"За добру фотографију је ,пре свега, потребна љубав. Људи се често залете па кажу- треба ми тона опреме, треба ми ово, треба ми оно- не, потребна је љубав и треба да имате визију и циљ шта желите да постигнете том фотографијом, које осећање желите да изазовете код особе која ће видети ту фотографију, јер је то уметност", поручује Ђорђе.

Поред дељења и лајкова на друштвеним мрежама, Ђорђе је учествовао на три колективне изложбе. На конкурсу ЕУ и Националне географије, на који је стигло више од 3.000 радова, његова фотографија била је међу десет најбољих.