У Куршумлији сви у акцији за наталитет

Некадашњи индустријски гиганти који су упошљавали скоро половину грађана Куршумлије, одавно су затворени, а млади, у потрази за послом углавном одлазе са овог подручја. Ипак, има и оних који желе да остану и стварају породицу.

"Мајка сам троје деце, незапослени смо и ја и супруг. Деца су највеће богатство, живимо за њих, радимо. Трудимо се да останемо овде", каже Јелена Пумпаловић из Мале Косанице код Куршумлије.

Како би спречила миграцију, општина Куршумлија већ осам година из буџета издваја више од 20 милиона динара за подстицај рађања.

"Свака мајка која је запослена добије 40 хиљада динара једнократно, а оне које нису запослене 20 хиљада месечно у току годину дана, а ако је треће и свако наредно дете онда је то 20 њиљада 18 месеци", наводи Радољуб Видић, председник Општине Куршумлија.

Фирма која запошљава највише младих у Куршумлији је АД Планинка, сваке године, поводом дана фирме новчано помаже породицама које добију треће и наредно дете. Ове године помоћ је добило 35 породица.

"Ово ми је четврта беба по реду, други пут како добијамо по 10 хиљада од Планинке, и то нам значи моного, јер знате и сами да су мала примања", каже Миладија Јанковићимац Судимац из Куршумлије.

"Значи у сваком случају, ако ништа бар за Памперс за децу, све друго, ту и тамо, снађемо се, али за нешто што немамо код нас на селу, помоћ е добродошла", каже Ана Милошевић из Космаче код Куршумлије.

"Овим гестом желимо да подржимо популационе мере СО Куршумлија и Владе РС и да подстакнемо остале успешне компаније да дају допринос и учествују у акцији", наводи Вања Миленковић из куршумлијске компаније "Планинка".

У прокупачком породилишту, где се рађају деца из све четири општине Топличког округа, међу којима је и Кушумлија, рођено је најмање беба од кад постоји болница, тачније од 1929. године, само 599.

То је у односу на прошлу годину мање за 30, а у односу на деведесете године прошлог века, када се годишње рађало више од хиљаду ипо беба, три пута мање.