Извоз воћа и проблеми воћара

У вршачком крају јабуке су убране, произвођачи који имају складишта чекају боље цене, а остали су били принуђени да их продају накупцима још током бербе.

„Ако има само два три јутра, или пет јутара воћа, а нема чим другим да попуни, као што се ове године десило овде код нас, лоше је било. Једино шта би ту сад могло – треба да се организује да се оснују задруге“, каже Станислав Ивков, воћар из Вршца.

Пауновићи из Виљуше код Чачка јабуке и крушке одлажу у сопствену, мању хладњачу, одакле извозе у Румунију и регион. Са још двадесет воћара формирали су и задругу и тако удружени имају три стотине хектара. Међутим, три године не могу да добију субвенције државе од 120.000 евра за бокс палете.

„Не знам само како није исплатива кад ми годишње за амбалажу потрошимо педесет хиљада евра. Како није могуће, ми бисмо за две до две и по године вратили ту инвестицију“, каже Никола Пауновић, воћар из Виљуше.

Нешто су бољи услови за пласман шљиве и кајсије.

Дарко Топаловић, воћар из Миоковаца, каже да коштичаво воће сигурно има перспективу: „Мада јабучасто, по мени, за нас мале од пет-шест хектара, три хектара до четири, ми смо ту причу завршили. Имаш нешто да продаш и то ти је то. Ови велики држе монопол.“

Производња малина је на прошлогодишњем нивоу, али расте тражња мешавина јагодастог воћа, јер је малина скупа. Сваки десети шлепер нашег јагодастог воћа контролише се на норовирус, јер су пооштрени критеријуми безбедности хране.

„Мора бити контроле пестицида, мора бити контроле хигијене, мора бити контрола амбалаже од пестицида, мора бити контрола воде“, наводи прерађивач Раде Љубојевић.

Уредба о 500 тона складишног капацитета, по мишљењу многих, иде наруку извозничком лобију.

Раде Љубојевић додаје: „Ми имамо проблем да се у јуну појави огроман број хладњача из Србије, које понуде тржишту јефтину робу, по ниским ценама, да би дошли до пара да откупе ту робу и онда формирамо продајну цену која је ниска.“

Са повећањем приноса и квалитета, произвођачи могу очекивати и бољи приход. Прерађивачи ће на светском тржишту остварити профит уз ригорозније контроле и поштовање највиших стандарда безбедности хране, који коштају, али доносе већи профит и сигуран извоз.