Учење уз свећу

Под кровом који прокишњава, у три собе, без купатила, воде и у мраку због дуга за струју од 347.000 динара живи осморо Лазаревића. Имање немају. На малом плацу Љиљана сади кромпир, пасуљ и паприке како би се прехранили. Због проблема са видом и слухом, Игор не може да нађе посао. Социјална помоћ и дечји додатак нису довољни да подмире све потребе.

„Новац сам давао оцу, тако понекад неку пару. Он није ни плаћао то уопште. Накупило се. Требало је да струју исеку кад је на 20.000 било. Те паре што примим, социјални, дечји, да ли да купим нешто за децу, за кућу или храну. Не знам шта прво да купим“, прича Игор Лазаревић из Кутлеша.

Петра, Сања, Александра, Лука и у мајчином крилу двоипогодишња Лана. Месец дана након рођења откривена јој је цироза јетре. Лечи се у Београду. За аутобуске карте и лекове треба им 15.000 динара месечно.

„Чека трансплантацију кад напуни три године. Или у Италији или не знам даље где ће бити“, забринута је Љиљана Лазаревић.

Уче уз свећу, спавају у хладној и мемљивој соби, купају се у кориту водом коју доносе из црквеног дворишта.

„Помажемо мами око ручка зато што не може све да стигне, чува малу сестру. Идемо за воду“, каже Петра Лазаревић.

„Горе немам прозоре, неоправљене собе, струје нема, купатила нема, машине за веш нема. Нема ничега. Све на руке снајка пере“, јада се Гордана, Игорова мајка.

Комшија Владимир свакодневно их обилази и помаже.

„Оно што год могу помогнем. Значи, ето, кад добије дете температуру, пребацим их до Брестовца или Дољевца“, речи су комшије Владимира Станковића.

Тешко бреме сручило се на Лазаревиће. Не знају на која врата још да покуцају за помоћ која им је и те како потребна. Питање је како ће презимити без струје и са ово мало дрва, која ће брзо потрошити.