Мала историја приватног живота Обреновића у шабачком Архиву

"Љубезна супруго, моја Љубице" - овако 4. марта 1840. године са имања у Влашкој, писмо на три стране почиње Милош Обреновић. Написао га је његов лични секретар јер је српски кнез био неписмен.

"Ово је једно од најдрагоценијих писама које се чувају у шабачком архиву", објашњава Иван Досковић, аутор изложбе. "У писму Милош позива супругу Љубицу и сина Михаила да се поново састану на њиховом имању у данашњој Румунији и жали се на здравствене проблеме, пре свега са очима."

Писма из шабачког Архива откривају детаље из приватног живота, радости и проблеме као и историјски тренутак у којем су настала.

"Посебно бих истакао писмо краљице Наталије упућено Народној скупштини Краљевине Србије, којим се она обраћа посланицима, за могућност да види свог сина. Писмо је сачињено на 17 страна, затим допис митрополита Михаила којим се обраћа грађанству, апелује на њих да децу одведу на вакцинацију, и разгледнице Јанка Веселиновића којима се он јавља из Врњачке Бање", објашњава Давор Станојевић, директор Међуопштинског историјског архива.

На 15 паноа у "Отвореној галерији" приказана је архивска грађа која се чува у збирци Поклона и откупа, Фондовима Шабачког суда и грађанских удружења. Један део посвећен је и писмима која су у току Другог светског рата, својој породици и пријатељима слали војни заробљеници из логора у Немачкој. Јављали су им да су живи и поручивали да не брину због њих.