Српски кромпир на пољским трпезама

И ове године произвођачи кромпира имаће добру зараду, јер је остварен добар принос, а српски кромпир је тражен и на светском тржишту. Први пут у историји извози се у Пољску, која слови за великог произвођача, али и друге европске земље, па треба обратити пажњу да се сачувају довољне количине и за домаће тржиште.

Милан Симовић из Добриње задовољно трља руке, јер је и ове сезоне произвео десет вагона кромпира. У складишном простору задржао је семенски кромпир, а за домаћинство тек неколико џакова.

"У производњи кромпира и свему је количина. Ако човек има количину, ту је добит се може очекивати, али испод тога слабо, јер велики су трошкови, нарочито у производњи кромпира", каже Симовић произвођач из Добриње.

Подбачај рода у другим европским земљама иде на руку српским произвођачима. Међутим, проблем је неорганизованост у домаћој производњи кромпира.

"Једини пут је да се нађе модус да они буду заједно, да они имају већи посед, бар педесет хектара земље, да раде бар пет, десет хектара годишње. Да купе добре машине и тако удружени да могу да конкуришу и да тако буду конкурентни на глобалном тржишту", објашњава Ратко Вукићевић, председник Асоцијације произвођача кромпира Србије.

А на том тржишту цена кромпира расте. Домаћи произвођачи кажу да покушавају да се изборе квалитетом, али на цене не могу да утичу.

"Значи ако је погодна година вани и роди добро кромпир, а код нас овде исто роди, а код њих буде цена већа, нормално да ће нас кромпир са лошијом ценом да прође", додаје Симовић.

"Ми вапимо и стално тражимо да ми имамо заштиту, не од увоза кромпира, то не може нико тако да нас заштити, него само од тих дампишких цена. Да не дозволимо да се у годинама, кад нека земља има велику производњу, где је цена испод, далеко испод цене коштања, да се такав кромпир увози. Он убија наше произвођаче", истиче Ратко Вукићевић.

За домаће тржиште биће довољно кромпира, уколико због потражње на страном не буде неконтролисаног извоза. Брдско планински крајеви западне Србије идеални су за производњу. Удруживање приозвођача, поштовање стандарда воде до профита, али треба оживети села, тамо где то још није касно, кажу произвођачи.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.