Ткање као извор прихода и ужитак

Дуг је пут од сновања до остварења онога што је замислила. Водећи рачуна о вуници, текстури, мотивима, захваљујући сликарском надахнућу Снежана на најбољи начин спаја традицију и уметност. У сваки пончо уткано је много боја и љубави и сваки је уникат. И шалови и простирке, јастуци, покривачи.

"Важније од тог заната, од технике ткања је то неко умеће склапања боја, комбинација тих материјала и то је оно што даје лепоту", објашњава Снежана Николић Станковић,ткаља и дизајнерка текстила

Никада нерасположена не седа за разбој, каже Снежана. Важно је да се ствара са лепим мислима, миром у души и у тишини. Њој је пончо који се тка 4 дана више од одевног предмета.

"Америка и Норвешка,Француска, Немачка не знам где све није отишао пончо. Ја пончоима дајем имена тако да је то још и занимљивије", прича Снежана Николић Станковић.

Када на кратко остави разбој лати се четкице и боја. На платнима су увек птице а на сувенирима од пустоване вуне чувена лесковачка шара.

"Ја боцкам. То је дуг процес. Ово се зове суви пуст", показује Снежана Николић Станковић

Љубав према уметности спојила их је још у школској клупи. Снежана и њен супруг Братислав прва су генерација дизајнера текстила које је изнедрила лесковачка Текстилна школа. Требало је кажу храбрости да заплове у предузетничке воде .

"Пратимо конкурсе европске комисије. Недавно смо аплицирали и на конкурсу "Норвешка за вас" за набавку нових машина", каже Братислав Станковић, дизајнер текстила.

Некада у Лесковцу није било куће без разбоја. У Снежаниној радионици их је три. Највећа жеља јој је да оживи овај стари занат, да се што више младих врати коренима и традицији. Верује да ће у томе успети уз помоћ Националне службе запошљавања.