Како је купина из борског краја стигла до Ариља

Подручје села Горњане веома је погодно за организовано бављење воћарством. Посебно се истиче лешник, шљива и купина, која је из године у годину све заступљенија.

„Има нас око 22 породице које гаје купину и сви имају преко пола хектара. Две-три године нико нам није ништа откупио, то је све пропало, малтене су људи то запустили. Али ове године нашли се ови људи из Ариље, и сад смо ми задовољни, задовољни смо и са ценом на крају крајева", каже Мира Грујић из Горњана.

„То нам је једини спас да се са њима удружимо, да радимо, они су откупили, добру су цену дали . И добар пласман", додаје Слободан Мартиновић из Горњана.

Село је накада имало сеоску задругу. Мештани су и данас заинтересовани за било какав вид удруживања, тако да је појава купца из Ариља добродошла.

„Ми смо учинили први корак узели смо овде неких 100 тона купине. Људи су били у безнађу, нису знали куд ће ту купину, и онда су нас позвали и рекли једноставно, имамо ли решење, и ето ми смо успели да нађемо то решење, сабрали смо то, спаковали у хладњаче", објашњава Божо Јоковић, директор "Прве сложене задруге" Ариље.

Резултати анкетирања показују да је чак 80 посто домаћинстава заинтересовано за организовање едукације и модернизацију своје производње.

„Ми ћемо им помоћи око регистрације, ако буде задруга формирана и осталих удружења која они буду формирали, а и ангажовање стручних служби из Градске управе, које се баве пољопривредом помоћи у смислу одабира сорти и сортимента који треба да се саде", каже Радојица Траиловић, в.д. директора "Бизнис инкубатор центра" Бор.

Сналажљиви домаћини из Горњана своје купине, које нису успели да продају прерадили су у вино и ракију, али и у џемове и сокове. Кажу да ови плодови са надморске висине од око 400 метара, не смеју остати неупотрбљени.