Зашто нема лесковачког ајвара на тржишту

Ајвар за добродошлицу, на столу сваке куће или ресторана у Лесковцу. Љут, нељут, млевен или цепкан, направљен по традиционалном рецепту. 

Прави га читав Балкан, али овај лесковачки је најчувенији, деликатес. Посебним га чине поднебље, земља, семе, рецепт. Без куртовке лесковачког ајвара нема.

„Може, али није добар, ово је квалитетна паприка кад се ољушти остаје дебела без капи воде“, објашњава Јелица Јовановић из Липовице.

Кад стигне са њива, важан је сваки корак. Мора да се пече на шпоретима на дрва и ручно припрема, тако налаже сертификација.

Око 5.000 тегли произведе се по домаћинству. Нико од чланова удружења „Лесковачки ајвар“ не жели да их повећа и поквари квалитет.

„Не знам да ли ћемо да задовољимо потребе домаћег тржишта зато што је потрошња велика, људи су коначно препознали квалитет домаћег лесковачког ајвара из Удружења“, каже Гордана Петровић, из удружења „Лесковачки ајвар“.

Директне наруџбине код произвођача, једини су начин да се дође до лесковачког бренда. На полицама радњи са обележјима удружења, ајвара нема јер се производи у малим количинама.

„Индустријска производња сигурно да не би одговарала квалитету који смо ми заштитили и да бисмо изашли на то велико тржиште, треба објединити што више тих газдинстава и наставити ту традиционалну производњу“, објашњава Горан Јовић, директор Привредне коморе за Јабланички и Пчињски округ.

„Лесковачки ајвар и елаборат у Заводу за интелектуалну својину је јавно добро. Значи свако има право да дође до њега, свако има право да га чита и свако има право да производи, али мора да испуни одређене услове“, каже Стевица Марковић, председник Удружења „Лесковачки ајвар“.

Ајвар из кухиња лесковачких домаћина продаје се на пијацама широм Србије, као и у Лесковцу. Али, само обележена тегла са куртовком као заштитним знаком Удружења „Лесковачки ајвар“, гарантује јединствен квалитет и рецептуру.