Производња, продаја и дружење

Сваког радног дана испред Пољопривредне школе у Вршцу може се купити свеже воће и поврће. Чим стигну у школу, деца имају обавезу да наберу све што је дозрело на школском имању, спакују у гајбе, а онда по два ученика дежурају на малој пијаци. Купци су углавном пензионери из околних зграда, који уз купљено добију и понешто гратис

„Кад ми треба нешто ја дођем овде, јер ми је близу", каже један од станара из оближње зграде.

 „Овде смо од 8 до 12 часова, дођу комшије, упознали смо се са доста њих и помажемо им, однесемо им до куће, понекад им дамо мало више", 

„Највише их има кад је лепо време, онда се направи гужва", причају ученици Пољопривредне школе.

 Професори кажу да продаја није циљ, јер су у питању мале количине. Деца се пре свега уче како да правилно негују, гаје и производе воће и поврће, а онда и како да тргују. Осим лекција из струке, обавезне су и лекције из хуманости.

„Пракса је да када дођу баке са малим пензијама , да купе два три парадајза да им поклоне једну паприку, краставац , ако неко купи мало више а дође са штаком да им помогну да однесу ту робу кући. Често баке донесу и неку питу, кафу сок тако да нам је однос са комшилуком изузетан", објашњава Боривоје Топовачки, координатор практичне наставе на школској Економији.

Новац који сакупе од продаје воћа и поврћа намењен је ситним поправкама, за куповину гајби и потрошног материјала на школској економији

 „Инрересовање је велико, зна се да је квалитетно , зан се да се то производи под надзором и стандардима и оно што је јако битно, људи имају велику емпатију према томе што се ради, односно да је њима баш драго да дођу да купе производе које су произвела њихова деца или деца њихових познаника", појашњава Срђан Клиска, директор Пољопривредне школе у Вршцу.

Осим пензионера из комшилука овде, пазари и доста њих из целог града- што због квалитетне робе, што због симпатија према вредним ученицима.