Осмочлана породица са Пештери ускоро добија струју

Породица Јелић, која живи у селу Црвском на Пештери уз саму границу Србије и Црне Горе скоро две деценије безуспешно покушава да петролејку у својој кући замени сијалицом. У томе им помаже химанитарац из Новог Пазара Хидо Муратовић, који је писао и председнику Србије. Каже да је Вучић обећао помоћ и струја пре зиме, стиже у дом Јелића.

Мића, Милош, Марко, Маријан, Марија и Маријана одрастају уз слабу светлост петролејке, баш као и њихови преци у давно прошлим временима, наочиглед целе јавности која их прати заједно са нама више од једне деценије, још док је био жив најстарији Јелић - деда Томислав. Пред камером ни реч о својим мукама, стиде се што немају као остала деца компјутер, телефон и телевизор.

"Свекар и свекрва су имали 83 године, отишли су на тај свијет нису дочекали струју, а деца, ево видјела си. Данас пуни 16 година", каже мајка Светлана Јелић.

Скоро 10 година хуманитарац из Новог Пазара Хидо Муратовић убеђује надлежне да нађу решење за породицу Јелић.

"На многа врата сам куцао многих надлежних, сви су ми обећавали. Многи су снимали увек су обећавали, али на жалост Јелићи и даље живе у мраку. Надам се да ће ове речи са Горње Пештери доћи до добрих људи код којих се није изгубила доброта", каже Хидо Муратовић, хуманитарац из Новог Пазара.

У једној соби спавају свих осам чланова породице, а девети је на путу. Надају се да ће бар ова беба угледати светлост сијалице. У сјеничкој општини кажу да су у сарадњи са ЕПС-ом на прагу решења "овог замршеног чвора" који је настао када се Црна Гора одвојила од Србије, а граница прошла посред имања Јелића, па су се обе државе сматрале ненадлежним за решавање проблема породице.

Кућа Јелића налази се на 50 метара од границе са Србијом. Они у шали кажу да спавају у Црној Гори, али живе у Србији. Због спорних 50 метара имања у другој држави деценијама не могу да добију струју.

Јелићи немају пут. По намирнице из најближе продавнице која је удаљена око 5 километара могу само коњем. Међутим, ни то није крај њиховим мукама. До њих није стигао ни водовод, па воду доносе са оближњих бунара, а воде никад довољно за прање.

"Много сам муке видео са прањем. Носио сам свуда. Сваког сам човека овде пробудио", каже Дарко Јелић, домаћин.

Упркос свим недаћама Јелићи су добри ђаци. Домаће задатке најчешће пишу под свећом. Мајка Светлана шпорет на дрва не гаси ни лети јер на њему кува храну и откувава веш. За децу каже да су вредна и радна, али без струје нема им опстанка.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.