У Шљивовици шљива и друге љуте

Стари казан за ракију, као што се некада давно радило у златиборским селима сасвим природно се уклопио у шљивовичку околину, а где би другде и било боље место за њега него у селу, које је име добило по националном пићу. Одмах поред и модернија верзија потврђује да традицију не заборављају, али прихватају и све новине. За добру шљивовицу рецепт је наизглед једноставан.

"Добар воћњак, на добром месту, изабраном, провереном, да је земљиште квалитетно, добра нега, одржавање, прскање, заштита, резидба тих нових сорти стенлејке и чачанке. Добра воља да се то ради, а ја волим то да радим, волим да печем, да купим шљиве, зато сам је и садио", каже Сретен Смиљанић произвођач из Љубиша.

Понека чашица ракије у овдашњим селима незаобилазна је за сваку прилику, па је има и у песмама и здравицама.

"Ој казане мој мили јаране, а табарко Јевросимо мајко, а ти лушо и срце и душо, а ракијо стара намигушо. Ко те пеко милионе стеко, ко те пио увек здраво био", каже Богосав Станковић, здравичар.

Окупљање у Шљивовици постало је нешто више од ракијаде.

"Из године у годину како је почео овај шљивовички сајам,квалитет производа је све бољи,не само у Шљивовици него и у мало ширем окружењу,а ове године 115 узорака на оцењивању говори о томе да је сајам прерастао у једну значајну и озбиљну манифестацију", каже Арсен Ђурић, заменик председника Општине Чајетина.

А уз ракију која је потекла из казана уклопила се и музика, између осталог, шљивовичког оркестра „Чудо".