Нестају бисте народних хероја у Крагујевцу

Народни херој Божана Прпић Варјачић, стрељана је 1943. године. После 76 година, њен суграђанин, испалио је још један рафал у њу, крађом њене бисте испред месне заједнице Драгобраћа. Полиција ју је пронашла у стану крадљивца.

"Тако да ћемо вратити то на своје место, и још мало учврстити да не може тако лако да се скине", каже Ненад Мирков из месне заједнице Драгобраћа.

Срећу да буду пронађене, није имало двадсетак бронзаних биста народних хероја, који су некада стајале у крагујевачком Великом парку и на градским трговима.

Од 90-их година до данас, на мети лопова два пута је био горионик са вечног пламена слободе у крагујевачким Шумарицама. На отпаду или у некој топионици, завршила су и дела вајара Ота Лога, Јована Солдатовића.

"Непоштовање вредности које је која је носила тај соменк или човека који је због нечега поистовећен са неком општом људском вредношћу. Са друге стране, то је и уметничко дело, врло често, које надилази просто информацију која треба да се пренесе тим спомеником", објашњава историчар Марко Терзић.

"Ми у сваком споменику, без обзира на идеолошку припадност, гледамо сећање и трајаје једног народа. Трајање нашег народа оггледа се кроз све те споменике и спомен обележја", наводи Жељко Зиројевић из крагујевачког СУБНОР-а.

Скрнављењем и крађом споменичког наслеђа, скрнави се историја, моралне и цивиллизацијске вредности антифашизма, заборављају жртрве отпора нацизму. По податку изнетом ма конференцији у Паризу, Југославија је у другом светском рату иузгубила око 1.700.000 људи. Само у Крагујевцу, у једном дано стрелаљано је око 3.000 родољуба.