Осликавање храма Суково остварење сна

Његове копије фресака, попут Успења Пресвете Богородице, одишу спокојством, миром и топлином, баш као и оригинали које су стари мајстори насликали пре много стотина година. Није било лако, требало је проникнути у душу и до танчина проучити рукопис мајстора.

"Мој циљ је био да приближим слику, каква је та фреска била када је стварана, исте су димензије. И указала ми се прилика у Сукову у новој припрати, на истој површини, то је био мој сан", каже Часлав Цолић, кописта фресака.

"Што се тиче фресака, имамо на јужном зиду Успење, односно покров Пресвете Богородице. То је Пресвета Богородица насликана са крилима, где се у молитвама иначе за тај празник каже: "Пресвјате Богородице, закрили нас", као да нас она закрили, заштити", каже Монах Теофило, Суковски манастир.

У наредном периоду на једном од зидова Суковског манастира, Цолић ће насликати, по Дечанском оригиналу, лозу Немањића као и Јесејеву лозу из старог завета. Жеља му је да родном крају подари јединствену галерију најзначајнијих српских фресака, и неће му бити тешко каже, упркос годинама и специфичном начину рада.

"И када би поново могао да се вратим на почетак, поново бих ово радио. То је песма над песмама. Сликање фресака, то је љубав", каже Часлав Цолић, кописта фресака.

Највећа жеља овог уметника је да младим људима пренесе своје дугогодишње искуство. Јер, не буде ли наследника, Србија више неће имати чуваре фресака, јединствене уметности којој се диви свет.