Археолози открили остатке храма у трстеничком селу

Археолози и историчари већ трећу недељу уз помоћ мештана стрпљиво и са пуно пажње раде на локалитету који је одвајкада важио за свето место које су Bогдањци посебено чували и поштовали. Испоставило се са разлогом јер је су откривени остаци храма дужине 15 и ширине 8 метара.

"Велики сакрални објекат за то време, а можемо причати прелиминарно о неком 17. веку, можда почетку 18. по материјалу. Наишли смо на фину количину бронзаног прстења из различитог периода, сребрњаке из времена цара Леополда првог, значи хабзбуршког владара из 1676. године", каже Марин Бугарин, археолог Народног музеја у Крушевцу.

Историјских података о изградњи нема.

"Најстарији историјски извор који се помиње је путешествије Јоакима Вујића из 1828. где он бележи да је у питању један манастир порушен за време војне принца Еугена. У питању је Еуген Савојски", наводи Јелена Вукчевић, историчарка Трстеничког универзитета.

Легенде о Ђуровачи уз које су стасавали они рођени на брду изнад Западне Мораве су бројне. Везује се и за старог Југ Богдана, оца кнегиње Милице. Деведесетпетогодишњи Љубиша Радојевић никада их није заборавио, иако је из родног краја отишао пре више од седам деценија.

"Од наше куће се види ово брдо и ови храстови и он је целог живота замишљао да ће ту једног дана бити црква. Стеко је неки капитал који је вољан да уложи у напредак и у обнову неке своје дечије идеје, маште", наводи Љубиша Радојевић, синовац донатора.

"То је била увек иницијатива да се у Богдању направи храм за боголужења, причешћа, венчања и увек је било а шта ћемо са Ђуровачом", каже Ненад Недић, парох Медвеђански.

Љубишин, али и сан свих мештана Богдања коначно ће се остварити. На месту одакле се пружа најлепши поглед на трстеничку котлину нићи ће црква посвећена Светом Ђорђу.