Исплатива производња зове

Пензионер Михаљ Хужвар бере зову на плантажама у околини Хоргоша. Реч је о имању на три хектара и плоду дрвета које је класификовано као алтернативна воћна врста. Бобице су тражене у свету, а кажу да су најсличније грожђу.

Посао је лак, каже Хужвар: "Само једино што то се не може јести као грожђе, то је проблем. Надница је добра, по сату 250 динара."

"Мало ми фали и да будем на ваздуху", објашњава пензионерка Магдолна Едит, "пошто ми је ово први пут да берем могу рећи да није тешко, чак је забавно."

"Уопште није тешко, само треба гледати да буде зрело, то је најважније", каже Рожа Хужвар из Хоргоша. "Иначе, није тешко."

Након наставничке каријере 69-годишњи електроинжењер Јене Шерфези гаји воће на око 20 хектара, а од пре 15 година узгаја и зову. Има редовне купце бобица које се употребљавају на много начина, највише у фармацеутској и текстилној индустрији. Откупна цена је тренутно 45 динара за килограм зове.

"Тражи се и можемо продати", истиче Јене Шерфези, одгајивач воћа из Хоргоша. "И мање је рада него, рецимо, са грожђем. Принос са једног хектара зове и једног хектара грожђа је идентичан."

На северу Војводине су највећи засади култивисане хибридне зове у Србији и заузимају око 25 хектара. Настају и нове плантаже, системи за наводнајавање обезбедиће наредних година још бољи род те, иначе веома отпорне биљке, која не захтева много бриге и спада у ред органски узгајаних култура.