Модернизација производње кромпира у Србији

У Србији се производи на десетине сорти кромпира, у зависности од намене и поднебља где се гаји. Поједине сорте су и извозни адути наших пољопривредника.

"Ове године је за Пољску и Чешку за извоз ишла сорта коломба, која се гаји и код њих", наводи Милош Вукићевић, из Асоцијације произвођача кромпира Србије. "Ми овде имамо сјајне услове за производњу те сорте. Што се тиче прераде кромпира за помфрит или чипс, такође и ту можемо да одговоримо на захтеве тржишта."

Србија има одличне агроеколошке услове за производњу кромпира, а Драгачевци тврде да се у том крају производи најквалитетнији.

"Требало би држава да стане иза нас произвођача, јер долазимо у неку конкуренцију са увозним кромпиром, где највероватније они имају веће субвенције где тај кромпир много јефтинији од нашег", сматра Драган Бабић, произвођач из Виче.

Стручњаци кажу да држава треба да поспеши произодњу домаћег семенског кромпира.

"Што се више умножава код нас, тако да пада цена коштања јединице производа", истиче проф. др Драго Милошевић, са Агрономског факултета у Чачку.

Поштовањем стандарда српски кромпир може наћи место и у Холандији, највећем светском произвођачу и семенског и конзумног кромпира.

"Србија је званично будућа чланица Европске уније", наглашава Херт Китс Њувенкамп, аташе за пољопривреду Амбасаде Краљевине Холандије. "Тако да се применом регулативе и свих стандарда у складу са европским, српски кромир и било који производ може извозити у Холандију и било коју чланицу Европске уније."

Модернизација ове производње је почела, као и примена стандарда, због чега се за српски кромпир интересују и на светском тржишту. Ипак, потребно је проширити производњу и повећати количину да буде довољно и за извоз