Муке воћара у краљевачким селима

Тридесетпетогодишњи Дејан Ракић са породицом остао је у родном Ласцу и на шест хектара гаји воће. Започео је градњу хладњаче, а прошле године засадио је 4.000 стабала јабуке. Међутим, каже да је бацио новац јер готово два килограма нектарина мора да прода да би платио гајбицу.

"Предзадња која је била добра, још од ње живимо и додајемо за ове да би преживели. Ако не може у Русију, нека се нађе неко друго тржише. Ми сељаци можемо да производимо, а држава је ту да нам обезбеди где ћемо да продамо. Ја се бар надам да је то тако", каже Дејан. 

И Бојан Чоловић се из града вратио у Дедевце, где одгаја три ћерке. До пре две године је солидно живео продајући Русима вишње и јабуке које гаји на шест хектара.

"Боље да сам наставио да радим било шта у граду, јер много боље живе него ми на селу и на пољопривреди. Вишњу смо малтене бацили, јабуку шта ћемо урадити са њом... Катастрофа", очајан је Бојан.

Вишак воћа на тржишту могао би да се преради, али тешко и извезе. Јер, кажу у чачанској фирми за прераду воћа и поврћа, на иностраним тржиштима српске фирме не могу да се такмиче са великим светским компанијама.

"Стварно без помоћи и субвенционисања извоза тешко то да ми мали произвођачи можемо те залихе прерадити и издржати док не нађемо купца", каже Цане Јовановић из фирме "Поло" из Чачка.

И воћари и прерађивачи бирају шта да производе, а да не знају шта, колико и где могу да извезу, кажу у Регионалној привредној комори Моравичког и Рашког округа. А те информације би могли да добију од великих извозничких фирми које Србија нема више од две деценије.

"Морају се формирати куће које могу да упознају страна тржишта да пренесу одређене стандарде које треба да задоље и произвођачи и прерађивачи.  Држава не треба да се бави тиме, али треба да се бави на начин да подстиче, да даје стимулације и да указује како формирати те куће", каже Звонко Туфегџић, директор Регионалне привредне коморе Краљево.

До тада, проблем би се ублажио уколико би се на домаћем тржишту првенствено куповало домаће воће.