Плантаже бресака су реткост у Колубарском округу

На плантажи бресака Зорана Бошковића из Причевића, надомак Ваљева, шест стотина стабала је у пуном роду. Постижу да их оберу чланови породице. То смањује трошкове или повећава зараду, али у читавом крају брескве гаје само још два домаћина у истом селу.

"Има посла мало више кад се у претходном периоду обрађује око ње, али то све иде постепено: орезивање, проређивање, заштита. То све, опет, иде у етапама", каже Бошковић, "али кад је берба - лако је."

Један од разлога због којих су се Бошковићи определили за гајење бресака јесте то што у протеклих неколико сезона нису били задовољни откупном ценом купина. Плантажу је проширио за две стотине стабала, које ће на род стићи следеће године:

"Купина је исто била и она незгодна исто кад су кишне године, пропада, те скидају цену, те тако покрчио сам купину и посадио на то место брескву. Треба и берачи да се плате за купину. Кога ти платиш?! Купина јефтина, наднице скупе, нема рачуна."

Петнаест до шеснаест тона бресака и нектарина у сезони Бошковић прода на ваљевској кванташкој пијаци и локалном ланцу маркета по 50 до 70 динара по килограму.

"Ми не можемо да задовољимо тржиште у Ваљеву што се тиче стоног воћа: бресака, кајсија, трешања", истиче Ђорђе Совиљ из Пољопривредне стручне службе Ваљево. "Мали је број произвођача који се баве тим врстама воћа које се користе за стону употребу. Што се тиче осталих воћних култура, када се процентуално погледају бројеви хектара, претходне две године највеће су површине лешника, ораха и боровница. "

Осим анализе шта недостаје на тржишту, при избору воћа и подизању засада, стручњаци кажу да је веома важно поднебље. Бошковићи имају готово идеалалан локалитет за плантажу бресака. Од 2012. не памте мраз у пролеће, нити неродну годину.