Прва изложба слика Милене Павловић Барили у Крагујевцу

У галерији "Мостови Балкана", отворена је изложба слика Милене Павловић Барили. Први пут пред крагујевачком публиком, поставка "Од сна и маште до светлости Милене", реализована је у сарадњи са сликаркином меморијалном галеријом у Пожаревцу.

"Милена, Ви лепше сликате, него што ја пишем", говорио је француски песник Пол Валери, очаран њеним стваралаштвом. Живот и слике Милене Павловић Барили бојили су њен родни Пожаревац, Београд, Минхен, Рим, Париз, Њујорк. Школовала се и радила на више меридијана, волела је филмске звезде, гламур. Прво уље - портрет Рудолфа Валентина, сви фрагменти крхког, наизглед блиставог живота, на поставци у Крагујевцу.

"Четрнаест уметничких дела Милене Павловић Барили, али и лични предмети уметнице, њене фотографије, које ће посетиоцима бити подједнако занимљиве", каже Маријана Станковић, директорка Спомен-парка у Крагујевцу.

У омиљеним златним сандалама, освајала је свет. У родној земљи, за њу није било места. Прву изложбу имала је са 19, са 20 година, настали су неки од њених најлепших радова.

Боравци у Шпанији, Лондону, Паризу, дружење са интелектуалном елитом, донели су промишљања о животу, уметничко сазревање. Под утицајем надреализма, линија и симболи постају доминантни у њеним делима. Изложбама осваја интернационалну публуку, пише поезију - 1939. одлази у Њујорк. Ради и илустрације за модне часописе.

"Иако је тако романтична слика, ви у позадини видите авионе, падобранце, видите рат, видите све што се дешавало не само на тој слици, него и њеној души", каже Виолета Томић, виши кустос Галерије Милена Павловић Барили у Пожаревцу.

У срцу и мислима, носила је родитеље и родни крај. Сањала је да ће се вратити тамо, јер, како је писала мајци, "на дну душе има један пламичак, који се никад не гаси, а то је Српство".

Милена Павловић Барили умрла је у Њујорку, сахрањена је у Риму, а њен дух чувају дела која су остала у родној кући у Пожаревцу.